Иако су стварали у размаку од више од две стотине година, Бетовен и Габријела Ортиз симфонијски оркестар третирају као моћан агенс ритма и покрета.

Захваљујући разноликим ритмовима који су једна од њених најупечатљивијих одлика, Бетовенову Седму симфонију Вагнер је чувено назвао апотеозом плеса. Незаустављива енергија ове композиције, постепено нараста кроз њена четири става, кулминирајући вратоломно брзим, силовитим Алегром који се изводи у једном даху.

Сопствени одговор на питања темпа, пулса и ритма, даје једна од водећих светских композиторки данашњице, Габријела Ортиз. Године 2019, током низа демонстрација одржаних широм Мексика поводом растућих стопа насиља над женама и фемицида, челник полиције Мексико Ситија је у знак протеста засут ружичастим шљокицама. Догађај који је прозван Шљокичастом револуцијом, инспирисао је Ортиз да напише истоимени балет у шест динамичних чинова, који је  прошле године награђен Гремијем за Најбоље остварење савремене класичне музике. У трајању од око 40 минута, женски хор Collegium musicum и филхармоничари истражују теме односа моћи у савременом друштву и нових форми политичке борбе у 21. веку. Светском премијером дириговао је Густаво Дудамел, ментор младог венецуеланског уметника Родолфа Бараеза који овом приликом предводи наш оркестар у првом извођењу Шљокичасте револуције на домаћој сцени.